IN MEMORIAM

Uvijek sam mislila kako se o Oliveru nema što više reći. Samo ime je govorilo o njemu!

Kao djevojka vodila sam rasprave s mamom kako mi je draži Oliver s naušnicom ('90.-e) nego stari Oliver. S vremenom sam naučila cijeniti i slušati i tog Olivera, starog, Olivera za sva vremena...

Meni najdraže...

Devojacko prezime moje majke je Dragojevic, samo ga drugacije akcentujemo, na a, ne na o. Uvek sam mislila da nam je Oliver neki daleki rodjak, jer prezime nije uobicajeno u ovom kraju.

Nikad se ne zna Ive...

Jedan za drugim odlaze velikani, otišao je cirkus iz našeg malog dela sveta...

19.02.2021. nas je napustio jedan jedini i neponovljivi Đole Balašević, veliki pesnik i čuveni kanautor. Njegova pesme su čista poezija, pamtiće se i slušati još dugo i prenositi i na sledeće generacije. Uvek bez dlake na jeziku, uvek na pravoj strani, jedinstven, samo svoj i ispravan.
Počivaj u miru, voljeni Đole, mesto ti je na nebu među najsjajnijim zvezdama.

Lepa protina kći

Još sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je došla da se kupa lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš,
a preko reke noć je pala kao plašt.

Mesec tinja nad vrbakom,
srebri nebo, zveda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...

O srce ludo, ludi sni,
već se moji drugovi momčili svi.
A ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kći.

Čudnom pesmom zvoni drum,
te su zime i svatovi došli po nju,
iz daleka, neki svet za mene tuđ.

Baš sam prošao sokakom.
Padao je prvi sneg.
I još ponekad zazvone praporci
što je odnose, ko zna gde...

Da se ženim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad više nisam sreo lepu protinu kći.

Jedan život, miran, tih.
Nekad bacim kartu il' napišem stih.
Stvari teku, ja se držim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake.
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevažne naspram nje...

Nisam bila neki osobit fan Balašević. Da se razumijemo, kao djevojčica znala sam i pjevala dobar dio njegovog repertoara. Prvi koncert na koji sam išla s prijateljicom, bio je njegov koncert. No s vremenom, moj glazbeni ukus otišao je u nekom drugom smijeru, i Đole ostade samo jedna lijepa uspomena. Prije nekih mjesec dana pričali smo kako nije bilo ekskurzije bez Računajte na nas, pamtim tekst i danas.
Kako baš nešto i nisam od tekstova, a tu su Đole, Arsen, Kemo najjači, nekako mi nisu bili bliski. Ali Đole je bio i više od tekstova i poezije. On je bio i kroničar, kritičar svog doba, nadasve duhovit. 
Laka mu zemlja. Počivao u miru Božjem.

Nadam se da će negde tamo naći svoje more. Slava mu.