PRIČA

Ovo je stvarni događaj malo sam samo promjenila neke likove ali to je to....

Dakle, zbog mog čestog putovanja u pravcu Rijeka-Split, odlučila sam si kupiti jedan onaj ENC oliti Elektronička naplata cestarine na autoputu a kako sam bila pošla prema Rijeci, odlučlla sam malo stati u Skradinu. Pogledati taj biser Jadrana, pogledati zbog čega i Billy Gates kaže da je to raj na zemlji. I sitim se pa da kupim već taj mirakul od tehnike. Zaustavim se kraj naplatne kućice i upitan mrkog brkatog službnika Rvackih autocesta.
„Dobar dan šjor.“
On me mrko pogleda u stilu aj što mi se uopće obraćaš vidiš da imam posla. Inače nikoga nije bilo iza mene.
„A e nekim je i dobar. Što van triba?“
„pa evo kupila bi taj ENC ako more.“
„A more jašta da more ali morate otići tamo kraj one kućice“ i pokaže mi prstom neki montažni kontejner neki desetak metara dalje.
„Dobro evo tu ću parkirati malo dalje ...“ i krenem polako a učinilo mi se da ga čujen di beštima "vrag je sad donija i nju i njezin auto i ENC i autoput....."
Uđem u taj kontejner, nema nikoga za pultom. Kažem dobar dan ali ništa, opet izađen viknem, kad uto onaj isti mrki brko pomalo došetava do kontejnera.
„Aj gospojo što vičete tako. Vrag odnio i prišu. Kud vam se svima žuri. Nu mene sve pomalo i sve stignem.“ Pogledam oko nas nigdje nikoga mislin si pa nije ni čudo da sve stigneš kad nema nigdje nikoga osim njegove besposlene kolegice u susidnoj naplatnoj kućici.
On beštima nešto u bradu i napokon sidne na plastičnu stolicu.
„Aj sada govorite, što ste tribali?“
„Pa rekla sam van već. ENC uređaj, znate puno putujen pa ...“
Prekine me on usrid rečenice..:“Skužajte gosopđo ali neman ja odi cili dan da slušan vaše štorije i jadikovke. Tamo je naplatna kućica a ovod ovdi je službena prostorija Rvatckih autocesta.“
Duboko uzdahnem, mislim si da ovo što prije kupin pa da bižim na plažu. „OK...Idemo iz početka..Kupila bin jedan ENC uređaj.“
„A more more. “ izvuče on jedan taj aparat iz ladice i kaže “ evo ga gospođo nema razloga da se uzemiravate. Evo ga, lipo ga naherite na vjetrobransko staklo i pičite samo pičite bez stajanja kraj naplatnih kučica“ i udri on u smij k'o da ne znan kakav vic da je čuja.
Gledam u čudu ne moren virovati na koga sam tu nabasala ali idemo dalje.
„Dobro još evo naplatite pa da ja iden....“
„Opet ste počeli sa tom prišom...pomalo samo pomalo..evo to van je četristotine kuna. Kako ćete platiti?“
Iako sam imala toliko u gotovini ali mislin si tribati će mi gotovina doli u Skradinu pa mu kažen:
„Evo karticom ću platiti.“ I pružim mu karticu.
On iz čista mira još jednom zabeštima sebi u bradu...
„Karticom, karticom...a dobro evo imamo i za to aparate ove“ i pokaže mi na pos aparate na svojin stolon.
Uzme moju karticu i ubaci je u taj jedan aparat. Nešto je počeo tipkati, preznojava se, ali svaki put kako utipkam svoj PIN, aparat pišti. Zove nekog na telefon
„Aloooooooo Jeleeeeeeeeeee kako se naplaćuje s ovog POS-a. Evo odi jedna kupila ENC a nikako da prođe uplata. “ tišina sluša Jelu....“A štatijaznan valjda nema gotovine....“ opet sluša Jelu, pogledavajući da me k'o da sam teški sumljivac bez gotovine...“aj dobro probati ću i to“. Prekida vezu. Ponovno navaljuje da taj POS aparat ali ništa od toga. Mene sramota sada reći da imam gotovine.
„Gospodine, a da mi to naplatite u naplatnoj kućici dole da se ne mučite više s tin.“
„Ma je li? Ma da se ti to meni praviš pametna?“ odjednom smo postali „ti“ „AAA je li ???“ „Ne morem doli naplatiti jerbo je ono aparat za jednokratne karte ovi odi je za ovi tvoji ENC. Jesi me razumila? A?“ potom sebi u brk „Ih, ona će meni da odem na drugi aparat..ka da sam ja blesav. Ih šta je pametna...“ Izgublila bi se tim njegovim monadama da mi stalno pred očima nije bio takuin u kojem se nalazilo upravo iznos koji je on triba naplatiti od mene. Al' kako da mu sada kažen da imam gotovine kad se već bija ubija oko pos aparata?!?! Iz nekog 100 pokušaja uspija je naplatit mi moj novi ENC uređaj.
„AA jesan ti reka da može. Samo triba pomalo a ne uvik prišit'“
„Dobro oprostite ako sam van smetala....“
„Ma nisi, šta bi ti meni smetala...ja sam se malo šalija hahahahahha“
Zbunjena, sa ENC pod rukon (nije moga naći one kese jer biće da ih je Jele odnila kući kad su joj tribali za kukumare i pomidore pokupiti iz vrtla), popraćena njegovin osmijehom od uha do uha izašla san van. Sila san u auto a retrovizoru vidila brku di maše na vozače kojima triba naplatiti autoput, dere se:
„Aj šta trubite, a lipi ga đava odnia i prešu i cestu i ovu naplatu što niste kupili ENC“ Kolona je već bila od nekih 10-ak auta

Eeee, da nije smiješno, bilo bi tragično. A što češ Dea, to ti je naš čovik.
U svakom slučaju, lijepo si ti to sročila i več vidim Brku i Jelu u kučici di jedno drugo potiču da se javi na telefon, jer se ovome ne da diči sa stolca.

Na ILE-u smo imali Dalmatinske čakule, duhovite priče naših forumašica.
Dea, je li ostalo štogod od tog opusa?

Nemam pojma moram pogledati malo po kompu da li imam još štogod, a ako i imam onda su to samo čakule koje sam ja napisala

Pa to sam i mislila, na tvojih prstića dijelo! Imaš li što novo? Nema nam e.c. da nam piše!
Ajde nam nabaci koju zimsku, onako iz glave!

heheh dec može jedna o braci i seki hihihihi
istina nema e.c. ali pisale su i Ness i Ebony