Zaboravljeni

Ovako, ideja je po meni interesantna, ali prica pocinje da se odvija tek negde oko 4.poglavlja. Pisem u slobodno vreme koliko i kad stignem, a i kad mi dodje taj momenat... Svaki komentar je pozeljan :)

ZABORAVLJENI

Prolog

Udahnula sam duboko i pogledala oko sebe. Tamne senke okruzivale su me i zvale k sebi. Sve ostalo postalo je mutno, a sve na sta sam se mogla skoncentrisati bio je glas koji je dozivao moje ime. Glas je bio ujedno mek i nezan, sa odredjenom crtom hladnoce i podsmeha. Kao i uvek, stegla sam pesnice i cvrsto zatvorila oci, misleci o necemu lepom.
Glas koji me je dozivao polako je postajao sve slabiji, uvijeniji i deformisao je moje ime. Jace sam stegla pesnice, osetivsi da mi nokti probijaju kozu dlana. Nisam marila, jer sve dok nije bilo senki, mogla sam podneti fizicki bol. Osetila sam kako se polako vracam u stvarnost, kao i drugi glas, kristalno jasan.
-Koga to imamo ovde?-polako sam otvorila oci i one su se susrele sa dva jarko plava oka, dugih trepavica.
Dobro sam poznavala prelepo lice devojke ispred mene. Maja je imala dugu, ravnu plavu kosu, velike plave oci i prelepo telo. Takodje je i pored svog prelepog izgleda bila prava kucka. Izgleda da covek ne moze imati oba. Njena uobicajena ekipa sastojala se od jos dve prelepe devojke: Neah i Alis.
Neah je bila visoka i smedjokosa, crnih ociju, a Alis je bila moje visine(oniza), kratke crne kose i jarko zelenih ociju.
Zajednicko za sve tri je bilo to sto su bile bogate, i sto su sve tri bile zle i kuckaste prema svima. Meni to narocito nije smetalo, imala sam vecih problema na umu. Verujte, da kada vam se prividjaju tamne senke, zle glupace su vam poslednje na spisku.
Pogledala sam Maju u oci, zatim bacila pogled na Alis koja se divila svojim savrseno izmanikiranim crvenim noktima, i na Neu koja me samo nemo posmatrala, upijajuci svaki moj detalj. Nea je ionako retko komentarisala, ali znate kako kazu, niko ne planira ubistvo naglas.
Vratila sam pogled na Maju i zabila ruke u dzepove moje kozne jakne i ustala sa betona. Prisla sam joj toliko da nas je delilo manje od jednog metra. U trenutku kada sam zaustila da kazem nesto, Maja me preduhitrila.
-Nikoga... Ona je niko i nista-podmuklo se nasmesila i tanki vrat okrenula ka Alis i Nei, koje su u znak podrzavanja samo izvile jedan ugao usana. Sadistkinje. Uzdahnula sam i zavrtela ocima, nije prvi put da mi se ovo desava, a nekako znam da nije ni poslednji.
U tom trenutku imala sam stotine sarkasticnih komentara koje sam mogla da im nabijem u facu, ali poslednje sto mi je trebalo je da se prepirem sa njima. Krenula sam da je zaobidjem, i time mirno zavrsim ovaj sukob, ali Alis me je uhvatila za nadlakticu i nasmesila se.
Kroz tanak materijal jakne, njeni nokti su mi busili kozu. Namrstila sam se zbog neugodnosti i okrenula lice ka njoj. Na njenim savrsenim usnama obojenim u crvenom video se podmukli osmeh, kao da je cekala da ih napadnem ili napravim neko sranje. A ne odustala sam od gluposti.
Jos kao mladja bila sam navucena na drogu, celu godinu sam se lecila da bi me konacno otpustili iz bolnice. Imala sam problema i sa kontrolom besa, tako da sam godinu nakon toga provela kod psihijatra. I kao da sve to nije bilo dovoljno, jedva sam uspela da upisem skolu, zbog svog „problematicnog“ dosijea. Ljudi jednostavno ne zele da te prihvate kada znaju tvoje zlocine.
-Sta hocete?-drsko sam procedila kroz zube i osetila da su se sve tri okupile oko mene. Osetila sam i da ocima razgovaraju, dogovaraju se kako da mi napakoste. Na kraju je progovorila Nea, svojim ledenim i distanciranim glasom.
-Zelimo da odes i nikada se vise ne vratis...-zaustila sam da nesto kazem, ali mi je ona prislonila jedan od svojih dugih priststiju na usne.
–Ali, posto znamo da se to nece dogoditi, potrudices se da se naucis postovanju prema onima na visem polozaju- skoro nezno je izgovorila poslednje reci.
Namrstila sam se u neverici. Ako drze celu skolu pod kontrolom zato sto su bogatasice, mene to zaista ne dotice, zato sto mene nece dobiti. Zakoracila sam unazad i dalje gledajuci u njih.
-Nosite se-rekla sam ovo ostro, deleci na slogove i naglasavajuci svako slovo. Vratila sam ruke u dzepove jakne, okrenula se i krenula ka kuci. Ovaj razgovor nece dobiti svoj smisao u skorije vreme. Cim sam zasla za ugao, potrcala sam ka kuci, pomalo uplasena da ce me pratiti i pretiti mi. Noc se priblizavala, kako se kazaljka na mom rucnom satu priblizavala cifri osam.
Par metara od kuce, usporila sam i potrudila se da disanje povratim u normalu. Zakoracila sam na stepeniste, ovorila vrata i osetila miris doma, miris sigurnosti..
Pretpostavila sam da mama jos uvek nije dosla, veceras je radila do kasno. Ostavila sam jaknu u hodniku i izula patike. Otisla sam direktno u kuhinju, vezujuci svoju kosu. Iz frizidera sam izvukla nekoliko namirnica i napravila sendvic koji sam ponela sa sobom u dnevnu sobu. TV nije radio zadnjih par dana, i iako mi je bilo dosadno bez njega nisam imala nameru da opterecujem majku sa njim. Novca je bilo taman da se otplate racuni i za osnovne namirnice.
Otkad je uvedena nova politika ovde, nikome se to ne dopada, ali bar napadi nisu tako cesti. Blackhall je ionako bio retardirano mesto, sa malim brojem stanovnika, ali mnogim zlocinima. Nije mi se dopalo od pocetka, od mog doseljenja ovde. Nakon smrti mog oca, Alexis, moja mama nije imala puno izbora, a velikim gradovima su u to vreme harali nemiri zabelezeni kao Decenijski rat koji nije doneo nista dobro. Otisli smo i nismo se vratili cak ni nakon njih.
Blackhall je bio okruzen sumom, u podnozju planine. Drugih gradova nije bilo u okrugu od stotinak kilometara. Odnosno, bili smo usred nedodjije. To nije sprecilo da se ovaj grad razvija, pa cak i postane bogato mesto. Ali, sa dobrim dolazi i lose. Ovaj grad je pravo gnezdo zlocina. Izrodio je vise serijskih ubica u malom roku vremena. Policijska sluzba je pretrpana misterioznim zlocinima, a vecina njih je toliko odvratna i neobjasnjiva da su predati specijalnim sluzbama.
Blackhall ipak nije bio najdivnije mesto za porodicni odmor ili zivot. A ovde su se i moje nocne more pogorsale, a moje vidjenje tamnih figura i glasova postalo je sve ucestalije. Sto se toga tice, moram da se potrudim da ga ignorisem, ako mama primeti poslace me na psihijatriju, a nakon citave godine provedene tamo nemam divnih secanja na Institut.
Zavrsila sam sendvic prisecajuci se na sve sto sam videla u svom sesnaestogodisnjem zivotu. Odjednom, ostar zvuk telefona je prekinuo tisinu. Ne zureci sam ustala sa kauca uz kvrckanje starih federa ispod mene. Podigla sam slusalicu i progovorila.
-Halo-sa druge strane je nastao trenutak tisine.
-Da, da li je to gospodjica Brennan?-jak aristokratski glas mi se obratio. Namrstila sam se blago i potrudila se da pariram tom glasu.
-Da, ovde Freya Brennan-rekla sam i osetila cudne zmarke zbog glasnog izgovaranja sopstvenog imena. Svoje ime nisam volela, u prevodu znaci dama. Nekako mi se nije slagalo uz moj temperament.
-Oh, divno, drago mi je. Moje ime je Isabella Warshawski. Ja sam direktor elitne privatne skole Thornlake-pokusavala sam da se prisetim toga, ali jednostavno mi nista nije padalo napamet pa sam slagala.
-Oh da.. Recite-trudila sam se da u glasu pronadjem jacinu koju je ona imala.
-Pa, samo sam zelela da Vas obavestim i posaljem sve cestitke, primljeni ste u nasu skolu-progutala sam i zatreptala nekoliko puta. Molim? Ne razumem nista... Ja sa onakvim dosijeom i siromasna, dospela sam u elitnu skolu? Kako? Ostala sam zapanjena nekoliko trenutaka ne odgovarajuci.
-Oh gospodjo Warshawski, mozda je doslo do neke greske, ja.. Nisam se prijavila za nikakvu elitnu skolu.-rekla sam pomalo iznenadjeno, cuvsi suskanje papira sa druge strane telefonske slusalice.
-Gospodjice Brennan, za nasu skolu Vam nije potrebna prijava. Mi prepoznamo talenat i uzmemo ga u nasu skolu. Trebate biti ponosni, od nekoliko hiljada studenata, vi ste usli u stotinu pedeset za narednu generaciju-rekla je veslim glasom od kojeg sam polako pocela da se jezim.
-Ali, ja.. Ja ne zelim da idem u takvu skolu-osetila sam da mi je glas zvucao detinjasto i neodgovorno. Osetila sam uzdah neodobravanja.
-Freyo, ne trazimo Vase odobravanje... Auto ce Vas pokupiti prekosutra-osetila sam kako bes navire u mene i pocela sam nezno da brojim.
-Molim? Nemate pravo da mi naredite gde cu ici-osetila sam kako blago gubim nit sa razumnim delom sebe. Jos jednom sam uzdahnula, a Isabella je odgovorila.
-Gospodjice Brennan ovo je van mojih ruku... Naredjenje je odozgo.-disanje mi je zastalo na trenutak. Odozgo je znacilo da mi sada niko i nista nece pomoci. Kada zapadnes za oko njima, nema povratka nazad. Nervozno sam se promeskoljila, a direktorka je nastavila govoriti.
-Molim Vas da se ne opirete, da zavrsimo ovo sto jednostavnije mozemo-osetila sam kako joj glas postaje nezniji i tuzniji. Ujedno sam bila i ljuta na nju i mrzela je, ali sam se i saosecala sa njom. Naslonila sam glavu na zid i pokusavala da smirim otkucaje srca, osecajuci kako mi narasta migrena. Otpuhnula sam i osvrnula se po jednostavnoj sobi.
-Hvala Vam na obavestenju... Prijatno vece-rekla sam ledenim glasom. Osetila sam uzdah olaksanja sa druge strane slusalice.
-Ne hvala Vama, gospodjice Brennan-telefon mi je zanemeo u ruci, a ja sam se sputila na pod dok su mi ledja dodirivala hladan zid. Sta sad? Nije kao da mogu, ili kao da smem da se bunim.
Thornlake, sada mi je palo napamet, elitna skola za talentovanu i bogatu decu. Ne znam da li sam podrzavala ijednu od te dve kategorije, ali znam da mi se ovo nije dopalo. Cim naredjenje stize Odozgo, to znaci da nije dobro.
Od pocetka Decenijskog rata, covecanstvo je bilo na ivici unistenja. Naravno, druga stvorenja to nisu mogla da priuste. Tako je nas samoubilacki vapaj postao interspecijski rat u koji su se ukljucile vile i vampiri. Kao da to nije bilo dovoljno, sada kada je ljudi premalo, a ostalih vrsta vise, preuzele su vlast. Ovim delom trenutno vladaju vampiri.
Niko nije zadovoljan podelom vladavine i omalovazavanjem ljudi, ali kao da je vampirima i vilama to bitno. Imaju resurse, imaju sluge. Nea i Maja su obe cerke ljudi, ali ti ljudi na visokom polozaju, a Alis je maltene zivela na vilinskom dvoru zato sto njena majka tamo ima prijatelje. Mi ostali ljudi mso bukvalno ostavljeni na milost i nemilost.
Trenutno sam ja u velikoj nemilosti zato sto se i ranije pricalo da obe vrste prikupljaju najbolje uzorke od ljudi i treniraju ih .Takodje se u poslednje vreme dosta pricalo o novom ratu. A ovaj rat ce biti za apsolutnu vlast izmedju vila i vampira. Izgleda da cu ja biti vampirskoj strani, iako je svejedno, jer kako god da okrenes za ljude ce biti samo gore.
Udahnula sam i prevrnula ocima. Bozanstveno, bicu uvucena u ko zna kakvo sranje koje me se ne tice. Bacila sam pogled na sat. Mama bi trebala biti tu svakog trenutka. Kako ce ona reagovati? Nisam mogla sad na to da mislim.
Ustala sam i odgegala se do kupatila. Pustila sam kosu i pogledala svoj odraz u ogledalu. Lepuskasta sam. Imam crnu kosu, bled ten i bledo-plave oci. Sve u svemu nisam nista posebno za ova podrucja ili za vampire i vile. Obe vrste su bile neverovatne lepote.
Pustila sam temu elitnog skolovanja i istusirala se na brzinu. Zavukla sam se u krevet i preumorna da bih jos razmisljala o posledicama, zaspala.

Vreme, tama.
Vecnost, beskraj.
Ti, Freya, dodji.
Mrak te doziva.
Pridruzi mu se...

Malo sam zatečena. Dok sam čitala mijenjala sam mišljenje što da ti napišem u komentaru. Uglavnom, sve je jasnije i poprima drugu dimenziju kad se ovaj odlomak pročita do kraja, a ne nazire se bi priče na samom početku.

Za sada ti mogu reći o stilu pisanja, sviđa mi se!
I s obzirom da imaš tek 15 godina, odlično je! Samo izbaci to kučkasto, kučke, i slično. Jer, iako je to radi doživljaja i atmosfere, malo mi je bdasto da tako mlada cura piše na taj način. No hard feelings!
Ali, daj nam još koji dio da vidimo kuda priča vodi!

Hvala :)
Ponekad preteram sa psovkama zato sto se previse uvucem u radnju, videcu da to iskorenim u narednim delovima.
Sve u svemu zahvalna sam i potrudice se da sredim sledeci deo prenego sto ga postavim ^^

Ne zamjeri na toj opasci, samo .... eto.... ne bih okom ni trepnula da si malo starija, ovako.... malo mi je neprilično!

Čekamo nastavak!